Farmerke, pesnice i Džejms Din sa Podbare

Te priče o velikoj bezbednosti tada nisu baš najtačnije. I tada je bilo uličnih huligana koji su otimali novac omladini. A na Keju, gde su se te stvari dešavale, bilo je i milicionara, koji uopšte nisu na to reagovali. To se smatralo za međuomladinski folklor.

Svako doba ima svoje dobro i lose. Današnjim generacijama je ovako nesto zaostalo primitivno sto je i normalno! Treba zivot ziveti u skladu sa vremenom u kom si rodjen te price kako je nekada bilo bolje su laz koja moze da te samo sputava! Samo smo bili mladi a kada si mlad i zdrav sve ti je lepo i najružnija stvar koja te zadesi prebrodis je lakše i brze! Tako da vama lepo mladim nije i svako neka se drži svoje distance i mišljenja bez bilo kakvog nametanja…mada danas ni to nemozes jer ćeš biti amputiran u sekundi!

Pre nije bilo idealno, ali danas je više nego užasno.

Promene su samo kozmetičke. Oni što su visili kod "Progresa" u leviskama su se preselili u skupe automobile i umesto srednjoškolki love učenice sedmog i osmog razreda. Umesto pesnica se potežu utoke, a glavni baja je onaj ko ima više para i jačeg "šefa". Zapravo, nama fali više studenata filozofije koji su rezervni saobraćajci.

Волим те приче матораца о некадашњем староме Новом Саду и како је све било лепше и безбедније. Све лепо за обичног младог човека, оде на корзо да се прошета сад девојком, а дуж Танурџићеве палате стоји беспослена олош која му добацује и прети батинама. Неки од тих малко касније у току обијања трафике убије двојицу милиционера, ал у томе је изгледа шмек. Нека лепша времена, мангупарија је то, не разумемо ми млађи одрасли уз игрице на компјутеру

Dosli su i doneli nam sve najgore. Ono dobro se izgubilo pa se polako i mi stapamo u taj mulj koji se razlio gradom. Sreca je da su nam deca pametna i pobegla od svega ovoga. Nama ostaje da se i posle tri izgubljene decenije , jos uvek nadamo normalnom zivotu.

Sve je to isto kao i dnas, samo su se glumci promenili. Niti su to bili romanticni "pesnicari", niti su se oni dzentlmenski ponasali. Jedina razlika tada i danas je, sto su tada milicioneri bili zakon, a moral stanovnika na mnogo visem nivou. A ta grupa sa Podbare je ubila dva milicionera, zbog jedne trafike, ako se ne varam ( znaci ubice i lopovi ). Samo prenosim svoje utiske iz tog veremena naseg Novog Sada.

Pročitala sam sa ogromnim zadovoljstvom :-))
Krajem 50-ih se nisam još rodila ali sam dovoljno matora da sam slušala već po nešto od starih preživelih novosadskih mangupa
Slava Lepom Radetu

Eto, bilo nekad sad se pripoveda. Bilo je "cvrstih pesnica sa asfalta" ali su deca slobodno mogla da se igraju oko kuce/zgrade na ulici do kasno u noc. Niko ih nije dirao niti nudio drogu. A sada?